Čuveni arhitekta, jedan od predstavnika takozvanih starchitects, Rem Kolhas (Rem Koolhaas), dao je intervju u kome je bio zadivljujuće ismevački raspoložen, bez dlake na jeziku. Ovakvi intervjui su sigurno svakdonevni deo života holandskog arhitekte, iziskovani sve većem broju projekata njegovog biroa, kao i velikom broju knjiga koje je napisao, izložba koje je održao i razgovora koje je vodio. Kolhasova nova knjiga, napisana zajedno sa Hansom Ulrihom Obristom (Hans Ulrich Obrist) koja govori o metabolističkom arhitektonskom pokretu, bila je povod ovog neobično iskrenog intervjua koji je arhitekta dao za nemački Špigl (Der Spiegel). "Projekat Japan" govori o prvom ne-zapadnom avangardnom pokretu u arhitekturi u svetu. 1960-tih godina, grupa japanskih arhitekata i urbanista, zvanih Metabolisti, razvili su arhitekturu kojoj nije prioritet interes privatnih investitora, kao što je često slučaj danas. Umesto toga, oni su stavljali potrebe zajednice na prvo mestu. Postoji malo pozadinske priče njegovom razgovoru sa nekoliko članova Špiglove redakcije. Novine su se skoro preselile u potpuno novu zgradu, projektovanu od strane arhitekte Hening Larsena (Henning Larsen), u Hafensitiju (HafenCity), rekonstruisanom novom delu industrijske obale u Hamburgu. Hafensiti ima faksimile skoro kao i svaki drugi post-industrijski lučki grad: Vastra Hamen u Malmeu, Inner Harbor u Baltimoru, Ørestad u Kopenhagenu, ili čak njujorški East River Waterfront, gde je gradonačelnik Blumberg centrirao njegov plan, "Vison 2020", izlaska grada na vodu.

                                                                                                  HafenCity

Uredništvo Špigla je pozvalo 67-godišnjeg holandskog arhitektu u obilazak Hafensitija i novo sedište novina. Vremenom, neki su počeli da dovode u pitanje da li je Hafensiti, najveći evropski urbani razvojni projekat, uspeh. Takođe, postoje različita mišljenja o Špigl zgradi, projektovanoj od strane danske arhitektonske firme Henning Larsen. 2006. godine, Kolhasova ponuda da projektuje zgradu je odbijena. Trenutno, on je angažovan da projektuje takozvani Centar nauka u Hafensitiju, ali taj projekat još uvek ne napreduje.
Trend ponovnog razvoja i izgradnje svesrdno je prihvaćen od strane gradskih vlasti, investitora i arhitekata, dok ta susedstva odaju počast neometanim procesima razvoja "luksuznih rezidencijalnih/komercijalnih objekata" u gustim urbanim sredinama. Arhitekta Kolhas je pomalo rezervisan. On ulazi u novu zgradu Špigla i pita novinara zašto šapuće u sopstvenom atrijumu, i da li mu je prijatno u njegovom novom prostoru. "Imam osećaj da ono što vi želite od mene", kaže Kolhas, "nije intervju već sat vremena terapije".

Centar Nauka u Hafensitiju - Predlog Rem Kolhasa

Ne postoji niko bolji od gospodina Kolhasa da kririkuje (i prihvati) takav generički razvoj gradova. On je na svom terenu kada je reč o gradovima i načinima života koji su u vezi sa njima. Citat koji ćete videti kako se pojavljuje nafejsbuku ili u pretraživačima (i u naslovu ovog teksta) iz intervjua dat Špiglu jeste retorički 'mamac i udica': "Danas, gradimo gradove i zgrade sa pokretnih traka, standardizovanjem objekata i gradova". To je ona vrsta rečenice koja čini da ljudi prestanu da čitaju članak, zadovoljni izjavom kojom se završava razgovor. Ako nastavite da čitate, međutim, možete saznati da arhitekta Kolhas veruje da su generički gradovi najslobodniji. Oslobođeni od kodova i pravila starih gradskih jezgara, predstavljaju slobodnu zonu, utočište za radno stanovništvo koje dosta putuje unutar gradova i koji čine (u slučaju Amsterdama) 40 posto gradske populacije. Generički dodati rečni frontovi su proizvod jednostavne jednačine između investitora i gradske vlasti, gde je arhitektura "šlag na torti". Arhitektura, u ovom scenariju, je slomljena, zastarela profesija, validirana nasumice od strane "nestabilne ideološke sredine" koja se menja u skladu sa hirovima stalno menjajuće birokratije.
Pre nekoliko godina, arhitekta Kolhas napisao je esej u kome je izneo mišljenje da postoji nova demografija nazvana "kinetička elita". Njeni članovi se osećaju više kod kuće u avionima nego u svojim krevetima, uljuljkani u san zujanjem mlaznih motora, u nemogućstvu da sami sebi pripreme obroke, suočeni sa osećajem nepripadanja u avionu.

Rem Kolhasova zgrada kineske nacionalne televizije CCTV

Izvor: Architizer gradjevinarstvo